Zovem se Adam.
Radim u
dnevnom boravku.
Ranije sam imao drugaricu
koja je sa mnom radila tamo.
Zvala se Tina.
Družili smo se na pauzama.
Ponekad mi je pomagala
oko različitih stvari.
Jednog dana, Tina je sela
na sofu veoma blizu mene.
Smatrao sam da je sedela suviše blizu,
pa sam se pomerio.
Malo kasnije,
dotakla mi je butinu,
blizu polnog organa.
To mi je bilo veoma neprijatno.
Nisam mogao da joj kažem da mi to ne prija,
zato što mi je bila drugarica.
Nisam želeo
da se naljuti.
Nisam nikome ispričao
šta mi se dogodilo.
Članovi osoblja u mom smeštaju
rekli su da bi trebalo da pozovem Tinu
na svoj rođendan.
Nisam to želeo.
Osoblje se pitalo zašto.
Gnjavili su me i nagovarali
da je pozovem na rođendan.
Na kraju sam počeo da plačem
i ispričao sam im šta se desilo.
Verovatno je neko od osoblja
kasnije razgovarao sa Tinom.
Jer od tada me više nije dodirivala.
Nismo više drugovi.
Uvek imate pravo
da kažete ne
ako vas neko dodiruje
protiv vaše volje.
Ako neko želi
da vas dodiruje,
mora da se uveri
da i vi to želite.
To se zove
traženje pristanka.
Ne morate nastaviti
da viđate osobu
zbog koje
se osećate loše.
Ispričajte
šta vam se desilo
nekome u koga imate poverenja.
