Kad sam imao 17 godina,
jedan momak me je prisilio na seks,
iako to nisam želeo.
Bio sam silovan.
To se desilo u školskom toaletu.
Taj koji me je silovao
išao je u istu školu kao ja.
Nisam se usuđivao da pričam o tome.
Suviše me je bilo sramota.
Dva dana kasnije,
ponovo je hteo da me siluje.
Kad je pokušao da me zaključa,
počeo sam da dozivam pomoć.
Došao je jedan nastavnik.
Zaplakao sam i ispričao
o silovanju.
Došla je policija i odvela tog momka.
Plašio sam se
šta bi moglo da se dogodi.
Moja kontakt osoba mi je pomogla
da podnesem prijavu policiji.
Morao sam da ispričam policiji
kako se to desilo.
Moja kontakt osoba
držala me je za ruku sve vreme.
Psiholog mi je pomogao
da pričam o tome što se dogodilo.
Bilo je lepo
razgovarati sa nekim.
Nekoliko meseci kasnije,
održano je suđenje.
Tada sam ponovo morao da pričam
o silovanju.
Taj koji me je silovao bio je tamo.
Slušao je,
ali mene nije gledao.
Nisam baš sve razumeo,
ali ljudi su mi poverovali.
Dobro sam se osećao.
Seks uvek mora biti dobrovoljan!
Ako vas neko prisiljava na seks,
to je silovanje.
Nije uopšte bitno
ko vas je silovao,
ili gde se to dogodilo.
Uvek imate pravo na pomoć!
Ako ste bili silovani,
morate to prijaviti policiji.
Ispričajte to nekome
u koga imate poverenja.
Možete zamoliti nekoga da vam pomogne
da podnesete prijavu.
